І҆еремі́и 35
Select texts:
|
LXX, Rahlfs
|
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
| 1Καὶ ἐγένετο ἐν τῷ τετάρτῳ ἔτει Σεδεκια βασιλέως Ιουδα ἐν μηνὶ τῷ πέμπτῳ εἶπέν μοι Ανανιας υἱὸς Αζωρ ὁ ψευδοπροφήτης ὁ ἀπὸ Γαβαων ἐν οἴκῳ κυρίου κατ᾿ ὀφθαλμοὺς τῶν ἱερέων καὶ παντὸς τοῦ λαοῦ λέγων | 1Сло́во бы́вшее ко і҆еремі́и ѿ гдⷭ҇а, во дни̑ і҆ѡакі́ма сы́на і҆ѡсі́ина, царѧ̀ і҆ꙋ́дина, гл҃ѧ: |
| 2Οὕτως εἶπεν κύριος Συνέτριψα τὸν ζυγὸν τοῦ βασιλέως Βαβυλῶνος· | 2и҆дѝ въ до́мъ риха́вль и҆ призовѝ ѧ҆̀ и҆ ведѝ ѧ҆̀ въ до́мъ гдⷭ҇ень, во є҆ди́нъ ѿ дворѡ́въ, и҆ напои́ши ѧ҆̀ вїно́мъ. |
| 3ἔτι δύο ἔτη ἡμερῶν ἐγὼ ἀποστρέψω εἰς τὸν τόπον τοῦτον τὰ σκεύη οἴκου κυρίου | 3И҆ и҆зведо́хъ і҆езо́нїю сы́на і҆еремі́ина, сы́на хавасі́ина, и҆ бра́тїю є҆гѡ̀, и҆ сы́ны є҆гѡ̀, и҆ ве́сь до́мъ риха́вль, |
| 4καὶ Ιεχονιαν καὶ τὴν ἀποικίαν Ιουδα, ὅτι συντρίψω τὸν ζυγὸν βασιλέως Βαβυλῶνος. | 4и҆ введо́хъ ѧ҆̀ въ до́мъ гдⷭ҇ень, во храни́лище и҆мѣ́нїѧ сынѡ́въ а҆на́нїи, сы́на годолі́ина, человѣ́ка бж҃їѧ, и҆́же є҆́сть бли́з̾ до́мꙋ кнѧзе́й, вы́ше до́мꙋ маасе́ова, сы́на селѡ́млѧ, стрегꙋ́щагѡ дво́ръ. |
| 5καὶ εἶπεν Ιερεμιας πρὸς Ανανιαν κατ᾿ ὀφθαλμοὺς παντὸς τοῦ λαοῦ καὶ κατ᾿ ὀφθαλμοὺς τῶν ἱερέων τῶν ἑστηκότων ἐν οἴκῳ κυρίου | 5И҆ поста́вихъ пред̾ ни́ми корча́гъ вїна̀ и҆ ча́шы, и҆ реко́хъ: пі́йте вїно̀. |
| 6καὶ εἶπεν Ιερεμιας Ἀληθῶς· οὕτω ποιήσαι κύριος· στήσαι τὸν λόγον σου, ὃν σὺ προφητεύεις, τοῦ ἐπιστρέψαι τὰ σκεύη οἴκου κυρίου καὶ πᾶσαν τὴν ἀποικίαν ἐκ Βαβυλῶνος εἰς τὸν τόπον τοῦτον. | 6И҆ реко́ша: не пїе́мъ вїна̀, ꙗ҆́кѡ і҆ѡнада́въ сы́нъ риха́вль, ѻ҆те́цъ на́шъ, заповѣ́да на́мъ, глаго́лѧ: не пі́йте вїна̀ вы̀ и҆ сы́нове ва́ши до вѣ́ка: |
| 7πλὴν ἀκούσατε τὸν λόγον κυρίου, ὃν ἐγὼ λέγω εἰς τὰ ὦτα ὑμῶν καὶ εἰς τὰ ὦτα παντὸς τοῦ λαοῦ | 7и҆ хра́минъ да не соградитѐ, и҆ сѣ́мене не сѣ́йте, и҆ вїногра́дъ да не бꙋ́детъ ва́мъ, но въ кꙋ́щахъ да живе́те всѧ̑ дни̑ живота̀ ва́шегѡ, да поживе́те дни̑ мнѡ́ги на землѝ, на не́йже ѡ҆бита́ете вы̀. |
| 8Οἱ προφῆται οἱ γεγονότες πρότεροί μου καὶ πρότεροι ὑμῶν ἀπὸ τοῦ αἰῶνος καὶ ἐπροφήτευσαν ἐπὶ γῆς πολλῆς καὶ ἐπὶ βασιλείας μεγάλας εἰς πόλεμον· | 8И҆ послꙋ́шахомъ словесѐ і҆ѡнада́ва ѻ҆тца̀ на́шегѡ, є҆́же не пи́ти вїна̀ всѧ̑ дни̑ живота̀ на́шегѡ, мы̀ и҆ жєны̀ на́шѧ, и҆ сы́нове на́ши и҆ дщє́ри на́шѧ, |
| 9ὁ προφήτης ὁ προφητεύσας εἰς εἰρήνην, ἐλθόντος τοῦ λόγου γνώσονται τὸν προφήτην, ὃν ἀπέστειλεν αὐτοῖς κύριος ἐν πίστει. | 9и҆ є҆́же не согражда́ти хра́минъ жи́ти та́мѡ: и҆ вїногра́да и҆ ни́вы и҆ сѣ́мене не бы́сть на́мъ. |
| 10καὶ ἔλαβεν Ανανιας ἐν ὀφθαλμοῖς παντὸς τοῦ λαοῦ τοὺς κλοιοὺς ἀπὸ τοῦ τραχήλου Ιερεμιου καὶ συνέτριψεν αὐτούς. | 10И҆ жи́хомъ въ кꙋ́щахъ, и҆ послꙋ́шахомъ и҆ сотвори́хомъ по всѣ̑мъ, є҆ли̑ка заповѣ́да на́мъ і҆ѡнада́въ ѻ҆те́цъ на́шъ. |
| 11καὶ εἶπεν Ανανιας κατ᾿ ὀφθαλμοὺς παντὸς τοῦ λαοῦ λέγων Οὕτως εἶπεν κύριος Οὕτως συντρίψω τὸν ζυγὸν βασιλέως Βαβυλῶνος ἀπὸ τραχήλων πάντων τῶν ἐθνῶν. καὶ ᾤχετο Ιερεμιας εἰς τὴν ὁδὸν αὐτοῦ.– | 11И҆ бы́сть, є҆гда̀ прїи́де навꙋходоно́соръ ца́рь вавѷлѡ́нскїй на зе́млю на́шꙋ, и҆ реко́хомъ: вше́дше да вни́демъ во і҆ерⷭ҇ли́мъ ѿ лица̀ халде́йска и҆ ѿ лица̀ си́лы а҆ссѷрі́йскїѧ: и҆ всели́хомсѧ тꙋ̀. |
| 12καὶ ἐγένετο λόγος κυρίου πρὸς Ιερεμιαν μετὰ τὸ συντρῖψαι Ανανιαν τοὺς κλοιοὺς ἀπὸ τοῦ τραχήλου αὐτοῦ λέγων | 12И҆ бы́сть сло́во гдⷭ҇не ко і҆еремі́и гл҃ѧ: |
| 13Βάδιζε καὶ εἰπὸν πρὸς Ανανιαν λέγων Οὕτως εἶπεν κύριος Κλοιοὺς ξυλίνους συνέτριψας, καὶ ποιήσω ἀντ αὐτῶν κλοιοὺς σιδηροῦς· | 13та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь си́лъ, бг҃ъ і҆и҃левъ: и҆дѝ и҆ рцы̀ человѣ́кꙋ і҆ꙋ́динꙋ и҆ живꙋ́щымъ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ: є҆да̀ не воспрїи́мете наказа́нїѧ послꙋ́шати слове́съ мои́хъ; |
| 14ὅτι οὕτως εἶπεν κύριος Ζυγὸν σιδηροῦν ἔθηκα ἐπὶ τὸν τράχηλον πάντων τῶν ἐθνῶν ἐργάζεσθαι τῷ βασιλεῖ Βαβυλῶνος. | 14Оу҆тверди́ша сло́во сы́нове і҆ѡнада́ва, сы́на риха́влѧ, є҆́же заповѣ́да сынѡ́мъ свои̑мъ, є҆́же не пи́ти вїна̀, и҆ не пи́ша да́же до днѐ сегѡ̀, ꙗ҆́кѡ послꙋ́шаша за́повѣди ѻ҆тца̀ своегѡ̀: а҆́зъ же гл҃ахъ къ ва́мъ заꙋ́тра, и҆ не послꙋ́шасте менѐ: |
| 15καὶ εἶπεν Ιερεμιας τῷ Ανανια Οὐκ ἀπέσταλκέν σε κύριος, καὶ πεποιθέναι ἐποίησας τὸν λαὸν τοῦτον ἐπ᾿ ἀδίκῳ· | 15и҆ посыла́хъ къ ва́мъ рабы̑ моѧ̑ прⷪ҇ро́ки, ᲂу҆́тренюѧ и҆ гл҃ѧ: ѡ҆брати́тесѧ кі́йждо ѿ пꙋтѝ своегѡ̀ ѕла́гѡ, и҆ лꙋ́чше сотвори́те дѣла̀ своѧ̑, и҆ не ходи́те в̾слѣ́дъ богѡ́въ и҆нѣ́хъ, є҆́же слꙋжи́ти и҆̀мъ, и҆ вселите́сѧ на землѝ, ю҆́же да́хъ ва́мъ и҆ ѻ҆тцє́мъ ва́шымъ: и҆ не приклони́сте ᲂу҆ше́съ ва́шихъ и҆ не послꙋ́шасте. |
| 16διὰ τοῦτο οὕτως εἶπεν κύριος Ἰδοὺ ἐγὼ ἐξαποστέλλω σε ἀπὸ προσώπου τῆς γῆς, τούτῳ τῷ ἐνιαυτῷ ἀποθανῇ. | 16И҆ ᲂу҆ста́виша сы́нове і҆ѡнада̑вли, сы́на риха́влѧ, за́повѣдь ѻ҆тца̀ своегѡ̀, ю҆́же заповѣ́да и҆̀мъ: а҆ лю́дїе моѝ не послꙋ́шаша менѐ. |
| 17καὶ ἀπέθανεν ἐν τῷ μηνὶ τῷ ἑβδόμῳ. | 17Сегѡ̀ ра́ди си́це речѐ гдⷭ҇ь си́лъ, бг҃ъ і҆и҃левъ: сѐ, а҆́зъ наведꙋ̀ на і҆ꙋ́дꙋ и҆ на всѧ̑ живꙋ́щыѧ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ всѧ̑ ѕла̑ѧ, ꙗ҆̀же согл҃ахъ на нѧ̀: поне́же гл҃ахъ къ ни̑мъ, и҆ не послꙋ́шаша, призыва́хъ ѧ҆̀, и҆ не ѿвѣща́ша мѝ. |
| 18До́мꙋ же риха́влю речѐ і҆еремі́а: та́кѡ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ вседержи́тель: поне́же послꙋ́шаша сы́нове і҆ѡнада́ва, сы́на риха́влѧ, за́повѣди ѻ҆тца̀ своегѡ̀, твори́ти, є҆ли̑ка заповѣ́да и҆̀мъ ѻ҆те́цъ и҆́хъ: | |
| 19сегѡ̀ ра́ди сїѧ̑ гл҃етъ гдⷭ҇ь си́лъ, бг҃ъ і҆и҃левъ: не ѡ҆скꙋдѣ́етъ мꙋ́жъ ѿ сынѡ́въ і҆ѡнада́влихъ, сы́на риха́влѧ, стоѧ́й пред̾ лице́мъ мои́мъ, всѧ̑ дни̑ землѝ. |