І҆́ѡвъ 31
Select texts:
|
LXX, Rahlfs
|
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
| 1διαθήκην ἐθέμην τοῖς ὀφθαλμοῖς μου καὶ οὐ συνήσω ἐπὶ παρθένον. | 1Завѣ́тъ положи́хъ ѻ҆чи́ма мои́ма, да не помы́шлю на дѣви́цꙋ. |
| 2καὶ τί ἐμέρισεν ὁ θεὸς ἀπάνωθεν καὶ κληρονομία ἱκανοῦ ἐξ ὑψίστων; | 2И҆ что̀ ᲂу҆дѣлѝ бг҃ъ свы́ше, и҆ наслѣ́дїе всеси́льнагѡ ѿ вы́шнихъ; |
| 3οὐχὶ ἀπώλεια τῷ ἀδίκῳ καὶ ἀπαλλοτρίωσις τοῖς ποιοῦσιν ἀνομίαν; | 3Оу҆вы̀, па́гꙋба неправди́вомꙋ и҆ ѿчꙋжде́нїе творѧ́щымъ беззако́нїе. |
| 4οὐχὶ αὐτὸς ὄψεται ὁδόν μου καὶ πάντα τὰ διαβήματά μου ἐξαριθμήσεται; | 4Не са́мъ ли ᲂу҆́зритъ пꙋ́ть мо́й и҆ всѧ̑ стѡпы̀ моѧ̑ и҆зочте́тъ; |
| 5εἰ δὲ ἤμην πεπορευμένος μετὰ γελοιαστῶν, εἰ δὲ καὶ ἐσπούδασεν ὁ πούς μου εἰς δόλον, | 5А҆́ще ходи́хъ съ посмѣѧ́тєли, и҆ а҆́ще потща́сѧ нога̀ моѧ̀ на ле́сть, |
| 6ἱσταίη με ἄρα ἐν ζυγῷ δικαίῳ, οἶδεν δὲ ὁ κύριος τὴν ἀκακίαν μου. | 6ста́хъ бо на мѣ́рилѣ пра́веднѣ, ви́дѣ же гдⷭ҇ь неѕло́бїе моѐ. |
| 7εἰ ἐξέκλινεν ὁ πούς μου ἐκ τῆς ὁδοῦ, εἰ δὲ καὶ τῷ ὀφθαλμῷ ἐπηκολούθησεν ἡ καρδία μου, εἰ δὲ καὶ ταῖς χερσίν μου ἡψάμην δώρων, | 7А҆́ще ᲂу҆клони́сѧ нога̀ моѧ̀ ѿ пꙋтѝ, а҆́ще и҆ в̾слѣ́дъ ѻ҆́ка моегѡ̀ и҆́де се́рдце моѐ, и҆ а҆́ще рꙋка́ма мои́ма прикоснꙋ́хсѧ дарѡ́въ, |
| 8σπείραιμι ἄρα καὶ ἄλλοι φάγοισαν, ἄρριζος δὲ γενοίμην ἐπὶ γῆς. | 8да посѣ́ю ᲂу҆́бѡ, а҆ и҆ні́и да поѧдѧ́тъ, без̾ ко́рене же да бы́хъ бы́лъ на землѝ. |
| 9εἰ ἐξηκολούθησεν ἡ καρδία μου γυναικὶ ἀνδρὸς ἑτέρου, εἰ καὶ ἐγκάθετος ἐγενόμην ἐπὶ θύραις αὐτῆς, | 9А҆́ще в̾слѣ́дъ и҆́де се́рдце моѐ жены̀ мꙋ́жа и҆на́гѡ, и҆ а҆́ще присѣдѧ́й бы́хъ при две́рехъ є҆ѧ̀, |
| 10ἀρέσαι ἄρα καὶ ἡ γυνή μου ἑτέρῳ, τὰ δὲ νήπιά μου ταπεινωθείη· | 10ᲂу҆го́дна ᲂу҆̀бо бꙋ́ди и҆ жена̀ моѧ̀ и҆но́мꙋ мꙋ́жꙋ, младе́нцы же моѝ смире́ни да бꙋ́дꙋтъ: |
| 11θυμὸς γὰρ ὀργῆς ἀκατάσχετος τὸ μιᾶναι ἀνδρὸς γυναῖκα· | 11ꙗ҆́рость бо гнѣ́ва не ᲂу҆держа́на, є҆́же ѡ҆скверни́ти мꙋ́жа и҆на́гѡ женꙋ̀: |
| 12πῦρ γάρ ἐστιν καιόμενον ἐπὶ πάντων τῶν μερῶν, οὗ δ᾿ ἂν ἐπέλθῃ, ἐκ ῥιζῶν ἀπώλεσεν. | 12ѻ҆́гнь бо є҆́сть горѧ́й на всѧ̑ страны̑, и҆дѣ́же на́йдетъ, и҆з̾ коре́нїѧ погꙋби́тъ. |
| 13εἰ δὲ καὶ ἐφαύλισα κρίμα θεράποντός μου ἢ θεραπαίνης κρινομένων αὐτῶν πρός με, | 13А҆́ще же презрѣ́хъ сꙋ́дъ раба̀ моегѡ̀ и҆лѝ рабы́ни, прѧ́щымсѧ и҆̀мъ предо мно́ю: |
| 14τί γὰρ ποιήσω, ἐὰν ἔτασίν μου ποιήσηται ὁ κύριος; ἐὰν δὲ καὶ ἐπισκοπήν, τίνα ἀπόκρισιν ποιήσομαι; | 14что́ бо сотворю̀, а҆́ще и҆спыта́нїе сотвори́тъ мѝ гдⷭ҇ь; а҆́ще же и҆ посѣще́нїе, кі́й ѿвѣ́тъ сотворю̀; |
| 15πότερον οὐχ ὡς καὶ ἐγὼ ἐγενόμην ἐν γαστρί, καὶ ἐκεῖνοι γεγόνασιν; γεγόναμεν δὲ ἐν τῇ αὐτῇ κοιλίᾳ. | 15Є҆да̀ не ꙗ҆́коже и҆ а҆́зъ бѣ́хъ во чре́вѣ, и҆ ті́и бы́ша; бѣ́хомъ же въ то́мже чре́вѣ. |
| 16ἀδύνατοι δὲ χρείαν, ἥν ποτ εἶχον, οὐκ ἀπέτυχον, χήρας δὲ τὸν ὀφθαλμὸν οὐκ ἐξέτηξα. | 16Немощні́и же, а҆́ще когда̀ чесогѡ̀ тре́бовахꙋ, не не полꙋчи́ша, вдови́ча же ѻ҆́ка не презрѣ́хъ. |
| 17εἰ δὲ καὶ τὸν ψωμόν μου ἔφαγον μόνος καὶ οὐχὶ ὀρφανῷ μετέδωκα· | 17А҆́ще же и҆ хлѣ́бъ мо́й ꙗ҆до́хъ є҆ди́нъ и҆ си́ромꙋ не препода́хъ ѿ негѡ̀: |
| 18ὅτι ἐκ νεότητός μου ἐξέτρεφον ὡς πατὴρ καὶ ἐκ γαστρὸς μητρός μου ὡδήγησα· | 18поне́же ѿ ю҆́ности моеѧ̀ корми́хъ ꙗ҆́коже ѻ҆те́цъ, и҆ ѿ чре́ва ма́тере моеѧ̀ наставлѧ́хъ: |
| 19εἰ δὲ καὶ ὑπερεῖδον γυμνὸν ἀπολλύμενον καὶ οὐκ ἠμφίασα, | 19а҆́ще же презрѣ́хъ на́га погиба́юща и҆ не ѡ҆блеко́хъ є҆гѡ̀: |
| 20ἀδύνατοι δὲ εἰ μὴ εὐλόγησάν με, ἀπὸ δὲ κουρᾶς ἀμνῶν μου ἐθερμάνθησαν οἱ ὦμοι αὐτῶν, | 20немощні́и же а҆́ще не благослови́ша мѧ̀, ѿ стриже́нїѧ же а҆́гнцєвъ мои́хъ согрѣ́шасѧ плещы̀ и҆́хъ: |
| 21εἰ ἐπῆρα ὀρφανῷ χεῖρα πεποιθὼς ὅτι πολλή μοι βοήθεια περίεστιν, | 21а҆́ще воздвиго́хъ на сиротꙋ̀ рꙋ́кꙋ, надѣ́ѧсѧ, ꙗ҆́кѡ мно́га по́мощь мнѣ̀ є҆́сть: |
| 22ἀποσταίη ἄρα ὁ ὦμός μου ἀπὸ τῆς κλειδός, ὁ δὲ βραχίων μου ἀπὸ τοῦ ἀγκῶνός μου συντριβείη. | 22да ѿпаде́тъ ᲂу҆̀бо ра́мо моѐ ѿ соста́ва, мы́шца же моѧ̀ ѿ ла́ктѧ да сокрꙋши́тсѧ: |
| 23φόβος γὰρ κυρίου συνέσχεν με, καὶ ἀπὸ τοῦ λήμματος αὐτοῦ οὐχ ὑποίσω. | 23стра́хъ бо гдⷭ҇ень ѡ҆б̾ѧ́ мѧ, и҆ ѿ тѧ́гости є҆гѡ̀ не стерплю̀. |
| 24εἰ ἔταξα χρυσίον ἰσχύν μου, εἰ δὲ καὶ λίθῳ πολυτελεῖ ἐπεποίθησα, | 24А҆́ще вчини́хъ зла́то въ крѣ́пость мою̀ и҆ а҆́ще на ка́мєнїѧ многоцѣ̑ннаѧ надѣ́ѧхсѧ, |
| 25εἰ δὲ καὶ εὐφράνθην πολλοῦ πλούτου μοι γενομένου, εἰ δὲ καὶ ἐπ᾿ ἀναριθμήτοις ἐθέμην χεῖρά μου, | 25а҆́ще же и҆ возвесели́хсѧ, мно́гꙋ мѝ бога́тствꙋ сꙋ́щꙋ, а҆́ще же и҆ на безчи́сленныхъ положи́хъ рꙋ́кꙋ мою̀: |
| 26ἦ οὐχ ὁρῶ μὲν ἥλιον τὸν ἐπιφαύσκοντα ἐκλείποντα, σελήνην δὲ φθίνουσαν; οὐ γὰρ ἐπ᾿ αὐτοῖς ἐστιν. | 26и҆лѝ не ви́димъ со́лнца возсїѧ́вшагѡ ѡ҆скꙋдѣва́юща, лꙋны́ же ᲂу҆малѧ́ющїѧсѧ; не въ ни́хъ бо є҆́сть: |
| 27καὶ εἰ ἠπατήθη λάθρᾳ ἡ καρδία μου, εἰ δὲ καὶ χεῖρά μου ἐπιθεὶς ἐπὶ στόματί μου ἐφίλησα, | 27и҆ а҆́ще прельсти́сѧ ѡ҆́тай се́рдце моѐ, а҆́ще и҆ рꙋ́кꙋ мою̀ положи́въ на ᲂу҆ста́хъ мои́хъ лобза́хъ: |
| 28καὶ τοῦτό μοι ἄρα ἀνομία ἡ μεγίστη λογισθείη, ὅτι ἐψευσάμην ἐναντίον κυρίου τοῦ ὑψίστου. | 28и҆ сїе́ ми ᲂу҆̀бо въ беззако́нїе преве́лїе да вмѣни́тсѧ, ꙗ҆́кѡ солга́хъ пред̾ бг҃омъ вы́шнимъ. |
| 29εἰ δὲ καὶ ἐπιχαρὴς ἐγενόμην πτώματι ἐχθρῶν μου καὶ εἶπεν ἡ καρδία μου Εὖγε, | 29А҆́ще же ѡ҆бра́довахсѧ ѡ҆ паде́нїи вра̑гъ мои́хъ, и҆ речѐ се́рдце моѐ: бла́гоже, бла́гоже: |
| 30ἀκούσαι ἄρα τὸ οὖς μου τὴν κατάραν μου, θρυληθείην δὲ ἄρα ὑπὸ λαοῦ μου κακούμενος. | 30да ᲂу҆слы́шитъ ᲂу҆̀бо ᲂу҆́хо моѐ клѧ́твꙋ мою̀, ѡ҆ѕлосла́вленъ же да бꙋ́дꙋ ѿ люді́й мои́хъ ѡ҆ѕлоблѧ́емь. |
| 31εἰ δὲ καὶ πολλάκις εἶπον αἱ θεράπαιναί μου Τίς ἂν δῴη ἡμῖν τῶν σαρκῶν αὐτοῦ πλησθῆναι; λίαν μου χρηστοῦ ὄντος· | 31А҆́ще же и҆ мно́гажды рѣ́ша рабы̑ни моѧ̑: кто̀ ᲂу҆́бѡ да́лъ бы на́мъ ѿ пло́тей є҆гѡ̀ насы́титисѧ, ѕѣлѡ̀ мнѣ̀ бла́гꙋ сꙋ́щꙋ; |
| 32ἔξω δὲ οὐκ ηὐλίζετο ξένος, ἡ δὲ θύρα μου παντὶ ἐλθόντι ἀνέῳκτο. | 32И҆ внѣ̀ не водворѧ́шесѧ стра́нникъ, две́рь же моѧ̀ всѧ́комꙋ приходѧ́щемꙋ ѿве́рста бѣ̀. |
| 33εἰ δὲ καὶ ἁμαρτὼν ἀκουσίως ἔκρυψα τὴν ἁμαρτίαν μου, | 33А҆́ще же и҆ согрѣша́ѧ нево́лею, скры́хъ грѣ́хъ мо́й: |
| 34οὐ γὰρ διετράπην πολυοχλίαν πλήθους τοῦ μὴ ἐξαγορεῦσαι ἐνώπιον αὐτῶν, εἰ δὲ καὶ εἴασα ἀδύνατον ἐξελθεῖν θύραν μου κόλπῳ κενῷ, | 34не посрами́хсѧ бо наро́днагѡ мно́жества, є҆́же не повѣ́дати пред̾ ни́ми: а҆́ще же и҆ ѡ҆ста́вихъ маломо́щнаго и҆зы́ти и҆з̾ две́рїй мои́хъ тщи́мъ нѣ́дромъ: ( а҆́ще бы не ᲂу҆боѧ́лсѧ) . |
| 35τίς δῴη ἀκούοντά μου; χεῖρα δὲ κυρίου εἰ μὴ ἐδεδοίκειν, συγγραφὴν δέ, ἣν εἶχον κατά τινος, | 35Кто̀ да́стъ слꙋ́шающаго менѐ; рꙋки́ же гдⷭ҇ни а҆́ще бы́хъ не ᲂу҆боѧ́лсѧ, писа́нїе же, є҆́же и҆мѣ́хъ на кого̀, |
| 36ἐπ᾿ ὤμοις ἂν περιθέμενος στέφανον ἀνεγίνωσκον, | 36на плеща́хъ возложи́въ а҆́ки вѣне́цъ, чита́хъ, |
| 37καὶ εἰ μὴ ῥήξας αὐτὴν ἀπέδωκα οὐθὲν λαβὼν παρὰ χρεοφειλέτου, | 37и҆ а҆́ще не раздра́въ є҆гѡ̀ ѿда́хъ, ничто́же взе́мъ ѿ должника̀: |
| 38εἰ ἐπ᾿ ἐμοί ποτε ἡ γῆ ἐστέναξεν, εἰ δὲ καὶ οἱ αὔλακες αὐτῆς ἔκλαυσαν ὁμοθυμαδόν, | 38а҆́ще на мѧ̀ когда̀ землѧ̀ возстена̀, а҆́ще и҆ бразды̑ є҆ѧ̀ воспла́кашасѧ вкꙋ́пѣ: |
| 39εἰ δὲ καὶ τὴν ἰσχὺν αὐτῆς ἔφαγον μόνος ἄνευ τιμῆς, εἰ δὲ καὶ ψυχὴν κυρίου τῆς γῆς ἐκβαλὼν ἐλύπησα, | 39а҆́ще и҆ си́лꙋ є҆ѧ̀ ꙗ҆до́хъ є҆ди́нъ без̾ цѣны̀, и҆лѝ а҆́ще и҆ дꙋ́шꙋ господи́на землѝ взе́мъ ѡ҆скорби́хъ: |
| 40ἀντὶ πυροῦ ἄρα ἐξέλθοι μοι κνίδη, ἀντὶ δὲ κριθῆς βάτος. Καὶ ἐπαύσατο Ιωβ ῥήμασιν. | 40вмѣ́стѡ пшени́цы да взы́детъ мѝ кропи́ва, а҆ вмѣ́стѡ ꙗ҆чме́нѧ те́рнїе. |