І҆́ѡвъ 21
Select texts:
|
LXX, Rahlfs
|
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
| 1Ὑπολαβὼν δὲ Ιωβ λέγει | 1Ѿвѣща́въ же і҆́ѡвъ, речѐ: |
| 2Ἀκούσατε ἀκούσατέ μου τῶν λόγων, ἵνα μὴ ᾖ μοι παρ᾿ ὑμῶν αὕτη ἡ παράκλησις. | 2послꙋ́шайте, послꙋ́шайте слове́съ мои́хъ, да не бꙋ́детъ мѝ ѿ ва́съ сїѐ ᲂу҆тѣше́нїе: |
| 3ἄρατέ με, ἐγὼ δὲ λαλήσω, εἶτ οὐ καταγελάσετέ μου. | 3потерпи́те мѝ, а҆́зъ же возглаго́лю, та́же не посмѣе́темисѧ. |
| 4τί γάρ; μὴ ἀνθρώπου μου ἡ ἔλεγξις; ἢ διὰ τί οὐ θυμωθήσομαι; | 4Что́ бо; є҆да̀ человѣ́ческо мѝ ѡ҆бличе́нїе; и҆лѝ почто̀ не воз̾ѧрю́сѧ; |
| 5εἰσβλέψαντες εἰς ἐμὲ θαυμάσατε χεῖρα θέντες ἐπὶ σιαγόνι. | 5Воззрѣ́вшїи на мѧ̀ ᲂу҆диви́тесѧ, рꙋ́кꙋ поло́жше на лани́тѣ. |
| 6ἐάν τε γὰρ μνησθῶ, ἐσπούδακα, ἔχουσιν δέ μου τὰς σάρκας ὀδύναι. | 6А҆́ще бо воспомѧнꙋ̀, ᲂу҆жаснꙋ́сѧ: ѡ҆бдержа́тъ бо пло́ть мою̀ болѣ̑зни. |
| 7διὰ τί ἀσεβεῖς ζῶσιν, πεπαλαίωνται δὲ καὶ ἐν πλούτῳ; | 7Почто̀ нечести́вїи живꙋ́тъ, ѡ҆бетша́ша же въ бога́тствѣ; |
| 8ὁ σπόρος αὐτῶν κατὰ ψυχήν, τὰ δὲ τέκνα αὐτῶν ἐν ὀφθαλμοῖς. | 8Сѣ́мѧ и҆́хъ по дꙋшѝ, ча̑да же и҆́хъ пред̾ ѻ҆чи́ма. |
| 9οἱ οἶκοι αὐτῶν εὐθηνοῦσιν, φόβος δὲ οὐδαμοῦ, μάστιξ δὲ παρὰ κυρίου οὐκ ἔστιν ἐπ᾿ αὐτοῖς. | 9До́мове и҆́хъ ѻ҆би́льнїи сꙋ́ть, стра́хъ же нигдѣ̀, ра́ны же ѿ гдⷭ҇а нѣ́сть на ни́хъ. |
| 10ἡ βοῦς αὐτῶν οὐκ ὠμοτόκησεν, διεσώθη δὲ αὐτῶν ἐν γαστρὶ ἔχουσα καὶ οὐκ ἔσφαλεν. | 10Говѧ́до и҆́хъ не и҆зве́рже: спасе́на же бы́сть и҆́хъ и҆мꙋ́щаѧ во чре́вѣ и҆ не лиши́сѧ. |
| 11μένουσιν δὲ ὡς πρόβατα αἰώνια, τὰ δὲ παιδία αὐτῶν προσπαίζουσιν | 11Пребыва́ютъ же ꙗ҆́кѡ ѻ҆́вцы вѣ̑чныѧ, дѣ́ти же и҆́хъ пред̾игра́ютъ, |
| 12ἀναλαβόντες ψαλτήριον καὶ κιθάραν καὶ εὐφραίνονται φωνῇ ψαλμοῦ. | 12взе́мше ѱалти́рь и҆ гꙋ́сли, и҆ веселѧ́тсѧ гла́сомъ пѣ́сни. |
| 13συνετέλεσαν δὲ ἐν ἀγαθοῖς τὸν βίον αὐτῶν, ἐν δὲ ἀναπαύσει ᾅδου ἐκοιμήθησαν. | 13Сконча́ша во благи́хъ житїѐ своѐ, въ поко́и же а҆́довѣ ᲂу҆спо́ша. |
| 14λέγει δὲ κυρίῳ Ἀπόστα ἀπ᾿ ἐμοῦ, ὁδούς σου εἰδέναι οὐ βούλομαι· | 14Глаго́лютъ же гдⷭ҇еви: ѿстꙋпѝ ѿ на́съ, пꙋті́й твои́хъ вѣ́дѣти не хо́щемъ: |
| 15τί ἱκανός, ὅτι δουλεύσομεν αὐτῷ; καὶ τίς ὠφέλεια, ὅτι ἀπαντήσομεν αὐτῷ; | 15что̀ досто́инъ{ Є҆вр.: всемогꙋ́щїй.}, ꙗ҆́кѡ да порабо́таемъ є҆мꙋ̀; и҆ ка́ѧ по́льза, ꙗ҆́кѡ да взы́щемъ є҆го̀; |
| 16ἐν χερσὶν γὰρ ἦν αὐτῶν τὰ ἀγαθά, ἔργα δὲ ἀσεβῶν οὐκ ἐφορᾷ. | 16Въ рꙋка́хъ бо и҆́хъ бѧ́хꙋ блага̑ѧ, дѣ́лъ же нечести́выхъ не надзира́етъ. |
| 17οὐ μὴν δὲ ἀλλὰ καὶ ἀσεβῶν λύχνος σβεσθήσεται, ἐπελεύσεται δὲ αὐτοῖς ἡ καταστροφή, ὠδῖνες δὲ αὐτοὺς ἕξουσιν ἀπὸ ὀργῆς. | 17Ѻ҆ба́че же и҆ нечести́выхъ свѣти́льникъ ᲂу҆га́снетъ, на́йдетъ же и҆̀мъ развраще́нїе, бѡлѣ́зни же и҆̀хъ ѡ҆б̾и́мꙋтъ ѿ гнѣ́ва: |
| 18ἔσονται δὲ ὥσπερ ἄχυρα πρὸ ἀνέμου ἢ ὥσπερ κονιορτός, ὃν ὑφείλατο λαῖλαψ. | 18бꙋ́дꙋтъ же а҆́ки плє́вы пред̾ вѣ́тромъ, и҆лѝ ꙗ҆́коже пра́хъ, є҆го́же взѧ̀ ви́хръ. |
| 19ἐκλίποι υἱοὺς τὰ ὑπάρχοντα αὐτοῦ· ἀνταποδώσει πρὸς αὐτὸν καὶ γνώσεται. | 19Да ѡ҆скꙋдѣ́ютъ сынѡ́мъ и҆мѣ̑нїѧ є҆гѡ̀: возда́стъ проти́вꙋ є҆мꙋ̀, и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́етъ. |
| 20ἴδοισαν οἱ ὀφθαλμοὶ αὐτοῦ τὴν ἑαυτοῦ σφαγήν, ἀπὸ δὲ κυρίου μὴ διασωθείη· | 20Да ᲂу҆́зрѧтъ ѻ҆́чи є҆гѡ̀ своѐ ᲂу҆бїе́нїе, ѿ гдⷭ҇а же да не спасе́тсѧ. |
| 21ὅτι τί θέλημα αὐτοῦ ἐν οἴκῳ αὐτοῦ μετ᾿ αὐτόν; καὶ ἀριθμοὶ μηνῶν αὐτοῦ διῃρέθησαν. | 21Ꙗ҆́кѡ во́лѧ є҆гѡ̀ съ ни́мъ въ домꙋ̀ є҆гѡ̀, и҆ чи́сла мцⷭ҇ей є҆гѡ̀ раздѣли́шасѧ. |
| 22πότερον οὐχὶ ὁ κύριός ἐστιν ὁ διδάσκων σύνεσιν καὶ ἐπιστήμην; αὐτὸς δὲ φόνους διακρινεῖ. | 22Не гдⷭ҇ь ли є҆́сть наꙋча́ѧй ра́зꙋмꙋ и҆ хи́трости; то́йже мꙋ́дрыхъ разсꙋжда́етъ. |
| 23οὗτος ἀποθανεῖται ἐν κράτει ἁπλοσύνης αὐτοῦ, ὅλος δὲ εὐπαθῶν καὶ εὐθηνῶν· | 23То́й ᲂу҆́мретъ въ си́лѣ простоты̀ своеѧ̀, всецѣ́лъ же благодꙋ́шествꙋѧй и҆ благоꙋспѣва́ѧй, |
| 24τὰ δὲ ἔγκατα αὐτοῦ πλήρη στέατος, μυελὸς δὲ αὐτοῦ διαχεῖται. | 24ᲂу҆тро́ба же є҆гѡ̀ и҆спо́лнена тꙋ́ка, мо́згъ же є҆гѡ̀ разлива́етсѧ. |
| 25ὁ δὲ τελευτᾷ ὑπὸ πικρίας ψυχῆς οὐ φαγὼν οὐδὲν ἀγαθόν. | 25Ѻ҆́въ же ᲂу҆мира́етъ въ го́рести дꙋшѝ, не ꙗ҆ды́й ничто́же бла́га. |
| 26ὁμοθυμαδὸν δὲ ἐπὶ γῆς κοιμῶνται, σαπρία δὲ αὐτοὺς ἐκάλυψεν. | 26Вкꙋ́пѣ же на землѝ спѧ́тъ, гни́лость же и҆̀хъ покры̀. |
| 27ὥστε οἶδα ὑμᾶς ὅτι τόλμῃ ἐπίκεισθέ μοι· | 27Тѣ́мже вѣ́мъ ва́съ, ꙗ҆́кѡ де́рзостїю належите́ ми, |
| 28ὅτι ἐρεῖτε Ποῦ ἐστιν οἶκος ἄρχοντος; καὶ ποῦ ἐστιν ἡ σκέπη τῶν σκηνωμάτων τῶν ἀσεβῶν; | 28ꙗ҆́кѡ рече́те: гдѣ́ є҆сть до́мъ кнѧ́жь; и҆ гдѣ́ є҆сть покро́въ селе́нїй нечести́выхъ; |
| 29ἐρωτήσατε παραπορευομένους ὁδόν, καὶ τὰ σημεῖα αὐτῶν οὐκ ἀπαλλοτριώσετε· | 29Вопроси́те мимоходѧ́щихъ пꙋте́мъ, и҆ зна́мєнїѧ и҆́хъ не чꙋ̑жда сотвори́те. |
| 30ὅτι εἰς ἡμέραν ἀπωλείας κουφίζεται ὁ πονηρός, εἰς ἡμέραν ὀργῆς αὐτοῦ ἀπαχθήσονται. | 30Ꙗ҆́кѡ на де́нь па́гꙋбы соблюда́етсѧ нечести́вый, и҆ въ де́нь гнѣ́ва є҆гѡ̀ ѿведе́нъ бꙋ́детъ. |
| 31τίς ἀπαγγελεῖ ἐπὶ προσώπου αὐτοῦ τὴν ὁδὸν αὐτοῦ; καὶ αὐτὸς ἐποίησεν, τίς ἀνταποδώσει αὐτῷ; | 31Кто̀ возвѣсти́тъ пред̾ лице́мъ є҆гѡ̀ пꙋ́ть є҆гѡ̀, и҆ є҆́же то́й сотворѝ, кто̀ возда́стъ є҆мꙋ̀; |
| 32καὶ αὐτὸς εἰς τάφους ἀπηνέχθη καὶ ἐπὶ σορῷ ἠγρύπνησεν. | 32И҆ то́й во гро́бъ ѿнесе́нъ бы́сть, и҆ на гроби́щихъ побдѣ̀. |
| 33ἐγλυκάνθησαν αὐτῷ χάλικες χειμάρρου, καὶ ὀπίσω αὐτοῦ πᾶς ἄνθρωπος ἀπελεύσεται, καὶ ἔμπροσθεν αὐτοῦ ἀναρίθμητοι. | 33Оу҆слади́сѧ є҆мꙋ̀ дро́бное ка́менїе пото́ка, и҆ в̾слѣ́дъ є҆гѡ̀ всѧ́къ человѣ́къ ѿи́детъ, и҆ пред̾ ни́мъ безчи́сленнїи. |
| 34πῶς δὲ παρακαλεῖτέ με κενά; τὸ δὲ ἐμὲ καταπαύσασθαι ἀφ᾿ ὑμῶν οὐδέν. | 34Ка́кѡ же мѧ̀ ᲂу҆тѣша́ете сꙋ́етными; а҆ є҆́же бы мнѣ̀ почи́ти ѿ ва́съ, ничто́же. |