І҆́ѡвъ 14
Select texts:
|
LXX, Rahlfs
|
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
| 1βροτὸς γὰρ γεννητὸς γυναικὸς ὀλιγόβιος καὶ πλήρης ὀργῆς | 1Человѣ́къ бо рожде́нъ ѿ жены̀ малолѣ́тенъ и҆ и҆спо́лнь гнѣ́ва: |
| 2ἢ ὥσπερ ἄνθος ἀνθῆσαν ἐξέπεσεν, ἀπέδρα δὲ ὥσπερ σκιὰ καὶ οὐ μὴ στῇ. | 2и҆лѝ ꙗ҆́коже цвѣ́тъ процвѣты́й ѿпадѐ, ѿбѣже́ же ꙗ҆́кѡ сѣ́нь, и҆ не постои́тъ. |
| 3οὐχὶ καὶ τούτου λόγον ἐποιήσω καὶ τοῦτον ἐποίησας εἰσελθεῖν ἐν κρίματι ἐνώπιόν σου; | 3Не и҆ ѡ҆ се́мъ ли сло́во сотвори́лъ є҆сѝ, и҆ семꙋ̀ сотвори́лъ є҆сѝ вни́ти на сꙋ́дъ пред̾ тѧ̀; |
| 4τίς γὰρ καθαρὸς ἔσται ἀπὸ ῥύπου; ἀλλ᾿ οὐθείς. | 4Кто́ бо чи́стъ бꙋ́детъ ѿ скве́рны; никто́же, |
| 5ἐὰν καὶ μία ἡμέρα ὁ βίος αὐτοῦ ἐπὶ τῆς γῆς, ἀριθμητοὶ δὲ μῆνες αὐτοῦ παρὰ σοί, εἰς χρόνον ἔθου, καὶ οὐ μὴ ὑπερβῇ. | 5а҆́ще и҆ є҆ди́нъ де́нь житїѐ є҆гѡ̀ на землѝ: и҆зочте́ни же мцⷭ҇ы є҆гѡ̀ ѿ тебє̀, на вре́мѧ положи́лъ є҆сѝ, и҆ не престꙋ́питъ. |
| 6ἀπόστα ἀπ᾿ αὐτοῦ, ἵνα ἡσυχάσῃ καὶ εὐδοκήσῃ τὸν βίον ὥσπερ ὁ μισθωτός. | 6Ѿстꙋпѝ ѿ негѡ̀, да ᲂу҆мо́лкнетъ и҆ и҆збере́тъ житїѐ ꙗ҆́коже нае́мникъ. |
| 7ἔστιν γὰρ δένδρῳ ἐλπίς· ἐὰν γὰρ ἐκκοπῇ, ἔτι ἐπανθήσει, καὶ ὁ ῥάδαμνος αὐτοῦ οὐ μὴ ἐκλίπῃ· | 7Є҆́сть бо дре́вꙋ наде́жда: а҆́ще бо посѣ́чено бꙋ́детъ, па́ки процвѣте́тъ, и҆ лѣ́торасль є҆гѡ̀ не ѡ҆скꙋдѣ́етъ: |
| 8ἐὰν γὰρ γηράσῃ ἐν γῇ ἡ ῥίζα αὐτοῦ, ἐν δὲ πέτρᾳ τελευτήσῃ τὸ στέλεχος αὐτοῦ, | 8а҆́ще бо состарѣ́етсѧ въ землѝ ко́рень є҆гѡ̀, на ка́мени же сконча́етсѧ стебло̀ є҆гѡ̀, |
| 9ἀπὸ ὀσμῆς ὕδατος ἀνθήσει, ποιήσει δὲ θερισμὸν ὥσπερ νεόφυτον. | 9ѿ вонѝ воды̀ процвѣте́тъ, сотвори́тъ же жа́твꙋ, ꙗ҆́коже новосажде́нное. |
| 10ἀνὴρ δὲ τελευτήσας ᾤχετο, πεσὼν δὲ βροτὸς οὐκέτι ἔστιν. | 10Мꙋ́жъ же ᲂу҆ме́рый ѿи́де, па́дъ же человѣ́къ, ктомꙋ̀ нѣ́сть. |
| 11χρόνῳ γὰρ σπανίζεται θάλασσα, ποταμὸς δὲ ἐρημωθεὶς ἐξηράνθη· | 11Вре́менемъ бо ѡ҆скꙋдѣва́етъ мо́ре, рѣка́ же ѡ҆пꙋстѣ́вши и҆́зсше: |
| 12ἄνθρωπος δὲ κοιμηθεὶς οὐ μὴ ἀναστῇ, ἕως ἂν ὁ οὐρανὸς οὐ μὴ συρραφῇ· καὶ οὐκ ἐξυπνισθήσονται ἐξ ὕπνου αὐτῶν. | 12человѣ́къ же ᲂу҆снꙋ́въ не воста́нетъ, до́ндеже не бꙋ́детъ не́бо сошве́но, и҆ не возбꙋдѧ́тсѧ ѿ сна̀ своегѡ̀. |
| 13εἰ γὰρ ὄφελον ἐν ᾅδῃ με ἐφύλαξας, ἔκρυψας δέ με, ἕως ἂν παύσηταί σου ἡ ὀργὴ καὶ τάξῃ μοι χρόνον, ἐν ᾧ μνείαν μου ποιήσῃ. | 13Оу҆́бѡ, ѽ, дабы̀ во а҆́дѣ мѧ̀ сохрани́лъ є҆сѝ, скры́лъ же мѧ́ бы є҆сѝ, до́ндеже преста́нетъ гнѣ́въ тво́й, и҆ вчини́ши мѝ вре́мѧ, въ не́же па́мѧть сотвори́ши мѝ. |
| 14ἐὰν γὰρ ἀποθάνῃ ἄνθρωπος, ζήσεται συντελέσας ἡμέρας τοῦ βίου αὐτοῦ· ὑπομενῶ, ἕως ἂν πάλιν γένωμαι. | 14А҆́ще бо ᲂу҆́мретъ человѣ́къ, жи́въ бꙋ́детъ: сконча́въ дни̑ житїѧ̀ своегѡ̀, потерплю̀, до́ндеже па́ки бꙋ́дꙋ. |
| 15εἶτα καλέσεις, ἐγὼ δέ σοι ὑπακούσομαι, τὰ δὲ ἔργα τῶν χειρῶν σου μὴ ἀποποιοῦ. | 15Посе́мъ воззове́ши, а҆́зъ же послꙋ́шаю тѧ̀: дѣ́лъ же рꙋкꙋ̀ твоє́ю не ѿвраща́йсѧ: |
| 16ἠρίθμησας δέ μου τὰ ἐπιτηδεύματα, καὶ οὐ μὴ παρέλθῃ σε οὐδὲν τῶν ἁμαρτιῶν μου· | 16и҆счи́слилъ же є҆сѝ начина̑нїѧ моѧ̑, и҆ ничто́же тѧ̀ мимои́детъ ѿ грѣ̑хъ мои́хъ: |
| 17ἐσφράγισας δέ μου τὰς ἀνομίας ἐν βαλλαντίῳ, ἐπεσημήνω δέ, εἴ τι ἄκων παρέβην. | 17запечатлѣ́лъ же мѝ є҆сѝ беззакѡ́нїѧ въ мѣшцѣ̀, назна́меналъ же є҆сѝ, а҆́ще что̀ нево́лею престꙋпи́хъ. |
| 18καὶ πλὴν ὄρος πῖπτον διαπεσεῖται, καὶ πέτρα παλαιωθήσεται ἐκ τοῦ τόπου αὐτῆς· | 18Ѻ҆ба́че и҆ гора̀ па́дающи распаде́тсѧ, и҆ ка́мень ѡ҆бетша́етъ ѿ мѣ́ста своегѡ̀: |
| 19λίθους ἐλέαναν ὕδατα, καὶ κατέκλυσεν ὕδατα ὕπτια τοῦ χώματος τῆς γῆς· καὶ ὑπομονὴν ἀνθρώπου ἀπώλεσας. | 19ка́менїе ѡ҆гла́диша во́ды, и҆ потопи́ша во́ды взна́къ хо́лмы земны̑ѧ, и҆ ѡ҆жида́нїе человѣ́ческо погꙋби́лъ є҆сѝ. |
| 20ὦσας αὐτὸν εἰς τέλος, καὶ ᾤχετο· ἐπέστησας αὐτῷ τὸ πρόσωπον καὶ ἐξαπέστειλας· | 20Ѿри́нꙋлъ є҆сѝ є҆го̀ до конца̀, и҆ ѿи́де: и҆змѣни́лъ є҆сѝ є҆мꙋ̀ лицѐ и҆ и҆спꙋсти́лъ є҆сѝ. |
| 21πολλῶν δὲ γενομένων τῶν υἱῶν αὐτοῦ οὐκ οἶδεν, ἐὰν δὲ ὀλίγοι γένωνται, οὐκ ἐπίσταται· | 21Мнѡ́гимъ же бы́вшымъ сынѡ́мъ є҆гѡ̀, не вѣ́сть: а҆́ще же и҆ ма́лѡ и҆́хъ бꙋ́детъ, не зна́етъ: |
| 22ἀλλ᾿ ἢ αἱ σάρκες αὐτοῦ ἤλγησαν, ἡ δὲ ψυχὴ αὐτοῦ ἐπένθησεν. | 22но плѡ́ти є҆гѡ̀ болѣ́ша, дꙋша́ же є҆гѡ̀ ѡ҆ себѣ̀ сѣ́това. |