І҆́ѡвъ 19
Select texts:
|
LXX, Rahlfs
|
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
| 1Ὑπολαβὼν δὲ Ιωβ λέγει | 1Ѿвѣща́въ же і҆́ѡвъ, речѐ: |
| 2Ἕως τίνος ἔγκοπον ποιήσετε ψυχήν μου καὶ καθαιρεῖτε με λόγοις; | 2доко́лѣ притрꙋ́днꙋ творитѐ дꙋ́шꙋ мою̀ и҆ низлага́ете мѧ̀ словесы̀; ᲂу҆разꙋмѣ́йте то́кмѡ, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь сотвори́ мѧ си́це. |
| 3γνῶτε μόνον ὅτι ὁ κύριος ἐποίησέ με οὕτως· καταλαλεῖτέ μου, οὐκ αἰσχυνόμενοί με ἐπίκεισθέ μοι. | 3Клеве́щете на мѧ̀, не стыдѧ́щесѧ менє̀ належите́ ми. |
| 4ναὶ δὴ ἐπ᾿ ἀληθείας ἐγὼ ἐπλανήθην, παρ᾿ ἐμοὶ δὲ αὐλίζεται πλάνος 4a λαλῆσαι ῥῆμα, ὃ οὐκ ἔδει, τὰ δὲ ῥήματά μου πλανᾶται καὶ οὐκ ἐπὶ καιροῦ. | 4Бꙋ́ди, ꙗ҆́кѡ вои́стиннꙋ а҆́зъ прельсти́хсѧ, и҆ ᲂу҆ менє̀ водворѧ́етсѧ погрѣше́нїе, глаго́лати словеса̀, ꙗ҆̀же не подоба́ше, словеса́ же моѧ̑ погрѣша́ютъ, и҆ не во вре́мѧ: |
| 5ἔα δὲ ὅτι ἐπ᾿ ἐμοὶ μεγαλύνεσθε, ἐνάλλεσθε δέ μοι ὀνείδει. | 5бꙋ́ди же, ꙗ҆́кѡ на мѧ̀ велича́етесѧ, наскака́ете же мѝ поноше́нїемъ: |
| 6γνῶτε οὖν ὅτι ὁ κύριός ἐστιν ὁ ταράξας, ὀχύρωμα δὲ αὐτοῦ ἐπ᾿ ἐμὲ ὕψωσεν. | 6разꙋмѣ́йте ᲂу҆̀бо, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь є҆́сть и҆́же смѧте́ мѧ и҆ ѡ҆гра́дꙋ свою̀ на мѧ̀ вознесѐ. |
| 7ἰδοὺ γελῶ ὀνείδει καὶ οὐ λαλήσω· κεκράξομαι, καὶ οὐδαμοῦ κρίμα. | 7Сѐ, смѣю́сѧ поноше́нїю, не возглаго́лю: возопїю̀, и҆ нигдѣ́же сꙋ́дъ. |
| 8κύκλῳ περιῳκοδόμημαι καὶ οὐ μὴ διαβῶ, ἐπὶ πρόσωπόν μου σκότος ἔθετο. | 8Ѡ҆́крестъ ѡ҆гражде́нъ є҆́смь и҆ не могꙋ̀ прейтѝ: пред̾ лице́мъ мои́мъ тьмꙋ̀ положѝ, |
| 9τὴν δὲ δόξαν ἀπ᾿ ἐμοῦ ἐξέδυσεν, ἀφεῖλεν δὲ στέφανον ἀπὸ κεφαλῆς μου. | 9сла́вꙋ же съ менє̀ совлечѐ и҆ ѿѧ̀ вѣне́цъ ѿ главы̀ моеѧ̀: |
| 10διέσπασέν με κύκλῳ, καὶ ᾠχόμην· ἐξέκοψεν δὲ ὥσπερ δένδρον τὴν ἐλπίδα μου. | 10растерза́ мѧ ѡ҆́крестъ, и҆ ѿидо́хъ: посѣче́ же ꙗ҆́кѡ дре́во наде́ждꙋ мою̀. |
| 11δεινῶς δέ μοι ὀργῇ ἐχρήσατο, ἡγήσατο δέ με ὥσπερ ἐχθρόν. | 11Лю́тѣ же гнѣ́ва ᲂу҆потребѝ на мѧ̀ и҆ возмнѣ́ мѧ ꙗ҆́кѡ врага̀. |
| 12ὁμοθυμαδὸν δὲ ἦλθον τὰ πειρατήρια αὐτοῦ ἐπ᾿ ἐμοὶ ταῖς ὁδοῖς μου, ἐκύκλωσάν με ἐγκάθετοι. | 12Вкꙋ́пѣ же прїидо́ша и҆скꙋшє́нїѧ є҆гѡ̀ на мѧ̀, на пꙋте́хъ же мои́хъ ѡ҆быдо́ша мѧ̀ навѣ̑тницы. |
| 13ἀπ᾿ ἐμοῦ δὲ ἀδελφοί μου ἀπέστησαν, ἔγνωσαν ἀλλοτρίους ἢ ἐμέ· φίλοι δέ μου ἀνελεήμονες γεγόνασιν. | 13Бра́тїѧ моѧ̑ ѿстꙋпи́ша ѿ менє̀, позна́ша чꙋжди́хъ па́че менє̀, и҆ дрꙋ́зїе моѝ неми́лостиви бы́ша: |
| 14οὐ προσεποιήσαντό με οἱ ἐγγύτατοί μου, καὶ οἱ εἰδότες μου τὸ ὄνομα ἐπελάθοντό μου. | 14не снабдѣ́ша мѧ̀ бли́жнїи моѝ, и҆ вѣ́дѧщїи и҆́мѧ моѐ забы́ша мѧ̀. |
| 15γείτονες οἰκίας θεράπαιναί τέ μου, ἀλλογενὴς ἤμην ἐναντίον αὐτῶν. | 15Сосѣ́ди до́мꙋ и҆ рабы̑ни моѧ̑, ( ꙗ҆́кѡ) и҆ноплеме́нникъ бы́хъ пред̾ ни́ми: |
| 16θεράποντά μου ἐκάλεσα, καὶ οὐχ ὑπήκουσεν· στόμα δέ μου ἐδέετο. | 16раба̀ моего̀ зва́хъ, и҆ не послꙋ́ша, ᲂу҆ста́ же моѧ̑ молѧ́хꙋсѧ: |
| 17καὶ ἱκέτευον τὴν γυναῖκά μου, προσεκαλούμην δὲ κολακεύων υἱοὺς παλλακίδων μου· | 17и҆ проси́хъ женꙋ̀ мою̀, призыва́хъ же ласка́ѧ сы́ны подло́жницъ мои́хъ: |
| 18οἱ δὲ εἰς τὸν αἰῶνά με ἀπεποιήσαντο· ὅταν ἀναστῶ, κατ᾿ ἐμοῦ λαλοῦσιν. | 18ѻ҆ни́ же менѐ въ вѣ́къ ѿри́нꙋша, є҆гда̀ воста́нꙋ, на мѧ̀ глаго́лютъ. |
| 19ἐβδελύξαντο δέ με οἱ εἰδότες με· οὓς δὴ ἠγαπήκειν, ἐπανέστησάν μοι. | 19Гнꙋша́хꙋсѧ менє̀ ви́дѧщїи мѧ̀, и҆ и҆̀хже люби́хъ, воста́ша на мѧ̀. |
| 20ἐν δέρματί μου ἐσάπησαν αἱ σάρκες μου, τὰ δὲ ὀστᾶ μου ἐν ὀδοῦσιν ἔχεται. | 20Въ ко́жи мое́й согни́ша плѡ́ти моѧ̑, кѡ́сти же моѧ̑ въ зꙋбѣ́хъ содержа́тсѧ. |
| 21ἐλεήσατέ με, ἐλεήσατέ με, ὦ φίλοι· χεὶρ γὰρ κυρίου ἡ ἁψαμένη μού ἐστιν. | 21Поми́лꙋйте мѧ̀, поми́лꙋйте мѧ̀, ѽ, дрꙋ́зїе! рꙋка́ бо гдⷭ҇нѧ коснꙋ́вшаѧсѧ мѝ є҆́сть. |
| 22διὰ τί δέ με διώκετε ὥσπερ καὶ ὁ κύριος, ἀπὸ δὲ σαρκῶν μου οὐκ ἐμπίπλασθε; | 22Почто́ мѧ го́ните ꙗ҆́коже и҆ гдⷭ҇ь; ѿ пло́тей же мои́хъ не насыща́етесѧ; |
| 23τίς γὰρ ἂν δῴη γραφῆναι τὰ ῥήματά μου, τεθῆναι δὲ αὐτὰ ἐν βιβλίῳ εἰς τὸν αἰῶνα | 23Кто́ бо да́лъ бы, да напи́шꙋтсѧ словеса̀ моѧ̑, и҆ положа́тсѧ ѡ҆́наѧ въ кни́зѣ во вѣ́къ; |
| 24ἐν γραφείῳ σιδηρῷ καὶ μολίβῳ ἢ ἐν πέτραις ἐγγλυφῆναι; | 24и҆ на дщи́цѣ желѣ́знѣ и҆ ѻ҆́ловѣ, и҆лѝ на ка́менїихъ и҆зваѧ́ютсѧ; |
| 25οἶδα γὰρ ὅτι ἀέναός ἐστιν ὁ ἐκλύειν με μέλλων ἐπὶ γῆς. | 25Вѣ́мъ бо, ꙗ҆́кѡ прⷭ҇носꙋ́щенъ є҆́сть, и҆́же и҆́мать и҆скꙋпи́ти мѧ̀, |
| 26ἀναστήσαι τὸ δέρμα μου τὸ ἀνατλῶν ταῦτα· παρὰ γὰρ κυρίου ταῦτά μοι συνετελέσθη, | 26(и҆) на землѝ воскреси́ти ко́жꙋ мою̀ терпѧ́щꙋю сїѧ̑, ѿ гдⷭ҇а бо мѝ сїѧ̑ соверши́шасѧ, |
| 27ἃ ἐγὼ ἐμαυτῷ συνεπίσταμαι, ἃ ὁ ὀφθαλμός μου ἑόρακεν καὶ οὐκ ἄλλος· πάντα δέ μοι συντετέλεσται ἐν κόλπῳ. | 27ꙗ҆̀же а҆́зъ въ себѣ̀ свѣ́мъ, ꙗ҆̀же ѻ҆́чи моѝ ви́дѣста, а҆ не и҆́нъ: всѧ̑ же мѝ соверши́шасѧ въ нѣ́дрѣ. |
| 28εἰ δὲ καὶ ἐρεῖτε Τί ἐροῦμεν ἔναντι αὐτοῦ; καὶ ῥίζαν λόγου εὑρήσομεν ἐν αὐτῷ· | 28А҆́ще же и҆ рече́те: что̀ рече́мъ проти́вꙋ є҆мꙋ̀; и҆ ко́рень словесѐ ѡ҆брѧ́щемъ въ не́мъ. |
| 29εὐλαβήθητε δὴ καὶ ὑμεῖς ἀπὸ ἐπικαλύμματος· θυμὸς γὰρ ἐπ᾿ ἀνόμους ἐπελεύσεται, καὶ τότε γνώσονται ποῦ ἐστιν αὐτῶν ἡ ὕλη. | 29Оу҆бо́йтесѧ же и҆ вы̀ ѿ меча̀: ꙗ҆́рость бо на беззакѡ́нныѧ на́йдетъ, и҆ тогда̀ ᲂу҆ви́дѧтъ, гдѣ̀ є҆́сть и҆́хъ вещество̀. |