І҆́ѡвъ 19
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
1Ѿвѣща́въ же і҆́ѡвъ, речѐ: |
2доко́лѣ притрꙋ́днꙋ творитѐ дꙋ́шꙋ мою̀ и҆ низлага́ете мѧ̀ словесы̀; ᲂу҆разꙋмѣ́йте то́кмѡ, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь сотвори́ мѧ си́це. |
3Клеве́щете на мѧ̀, не стыдѧ́щесѧ менє̀ належите́ ми. |
4Бꙋ́ди, ꙗ҆́кѡ вои́стиннꙋ а҆́зъ прельсти́хсѧ, и҆ ᲂу҆ менє̀ водворѧ́етсѧ погрѣше́нїе, глаго́лати словеса̀, ꙗ҆̀же не подоба́ше, словеса́ же моѧ̑ погрѣша́ютъ, и҆ не во вре́мѧ: |
5бꙋ́ди же, ꙗ҆́кѡ на мѧ̀ велича́етесѧ, наскака́ете же мѝ поноше́нїемъ: |
6разꙋмѣ́йте ᲂу҆̀бо, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь є҆́сть и҆́же смѧте́ мѧ и҆ ѡ҆гра́дꙋ свою̀ на мѧ̀ вознесѐ. |
7Сѐ, смѣю́сѧ поноше́нїю, не возглаго́лю: возопїю̀, и҆ нигдѣ́же сꙋ́дъ. |
8Ѡ҆́крестъ ѡ҆гражде́нъ є҆́смь и҆ не могꙋ̀ прейтѝ: пред̾ лице́мъ мои́мъ тьмꙋ̀ положѝ, |
9сла́вꙋ же съ менє̀ совлечѐ и҆ ѿѧ̀ вѣне́цъ ѿ главы̀ моеѧ̀: |
10растерза́ мѧ ѡ҆́крестъ, и҆ ѿидо́хъ: посѣче́ же ꙗ҆́кѡ дре́во наде́ждꙋ мою̀. |
11Лю́тѣ же гнѣ́ва ᲂу҆потребѝ на мѧ̀ и҆ возмнѣ́ мѧ ꙗ҆́кѡ врага̀. |
12Вкꙋ́пѣ же прїидо́ша и҆скꙋшє́нїѧ є҆гѡ̀ на мѧ̀, на пꙋте́хъ же мои́хъ ѡ҆быдо́ша мѧ̀ навѣ̑тницы. |
13Бра́тїѧ моѧ̑ ѿстꙋпи́ша ѿ менє̀, позна́ша чꙋжди́хъ па́че менє̀, и҆ дрꙋ́зїе моѝ неми́лостиви бы́ша: |
14не снабдѣ́ша мѧ̀ бли́жнїи моѝ, и҆ вѣ́дѧщїи и҆́мѧ моѐ забы́ша мѧ̀. |
15Сосѣ́ди до́мꙋ и҆ рабы̑ни моѧ̑, ( ꙗ҆́кѡ) и҆ноплеме́нникъ бы́хъ пред̾ ни́ми: |
16раба̀ моего̀ зва́хъ, и҆ не послꙋ́ша, ᲂу҆ста́ же моѧ̑ молѧ́хꙋсѧ: |
17и҆ проси́хъ женꙋ̀ мою̀, призыва́хъ же ласка́ѧ сы́ны подло́жницъ мои́хъ: |
18ѻ҆ни́ же менѐ въ вѣ́къ ѿри́нꙋша, є҆гда̀ воста́нꙋ, на мѧ̀ глаго́лютъ. |
19Гнꙋша́хꙋсѧ менє̀ ви́дѧщїи мѧ̀, и҆ и҆̀хже люби́хъ, воста́ша на мѧ̀. |
20Въ ко́жи мое́й согни́ша плѡ́ти моѧ̑, кѡ́сти же моѧ̑ въ зꙋбѣ́хъ содержа́тсѧ. |
21Поми́лꙋйте мѧ̀, поми́лꙋйте мѧ̀, ѽ, дрꙋ́зїе! рꙋка́ бо гдⷭ҇нѧ коснꙋ́вшаѧсѧ мѝ є҆́сть. |
22Почто́ мѧ го́ните ꙗ҆́коже и҆ гдⷭ҇ь; ѿ пло́тей же мои́хъ не насыща́етесѧ; |
23Кто́ бо да́лъ бы, да напи́шꙋтсѧ словеса̀ моѧ̑, и҆ положа́тсѧ ѡ҆́наѧ въ кни́зѣ во вѣ́къ; |
24и҆ на дщи́цѣ желѣ́знѣ и҆ ѻ҆́ловѣ, и҆лѝ на ка́менїихъ и҆зваѧ́ютсѧ; |
25Вѣ́мъ бо, ꙗ҆́кѡ прⷭ҇носꙋ́щенъ є҆́сть, и҆́же и҆́мать и҆скꙋпи́ти мѧ̀, |
26(и҆) на землѝ воскреси́ти ко́жꙋ мою̀ терпѧ́щꙋю сїѧ̑, ѿ гдⷭ҇а бо мѝ сїѧ̑ соверши́шасѧ, |
27ꙗ҆̀же а҆́зъ въ себѣ̀ свѣ́мъ, ꙗ҆̀же ѻ҆́чи моѝ ви́дѣста, а҆ не и҆́нъ: всѧ̑ же мѝ соверши́шасѧ въ нѣ́дрѣ. |
28А҆́ще же и҆ рече́те: что̀ рече́мъ проти́вꙋ є҆мꙋ̀; и҆ ко́рень словесѐ ѡ҆брѧ́щемъ въ не́мъ. |
29Оу҆бо́йтесѧ же и҆ вы̀ ѿ меча̀: ꙗ҆́рость бо на беззакѡ́нныѧ на́йдетъ, и҆ тогда̀ ᲂу҆ви́дѧтъ, гдѣ̀ є҆́сть и҆́хъ вещество̀. |