При́тчей соломѡ́нихъ 10
Select texts:
|
LXX, Rahlfs
|
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
| 1Υἱὸς σοφὸς εὐφραίνει πατέρα, υἱὸς δὲ ἄφρων λύπη τῇ μητρί. | 1Сы́нъ премꙋ́дръ весели́тъ ѻ҆тца̀, сы́нъ же безꙋ́менъ печа́ль ма́тери. |
| 2οὐκ ὠφελήσουσιν θησαυροὶ ἀνόμους, δικαιοσύνη δὲ ῥύσεται ἐκ θανάτου. | 2Не по́льзꙋютъ сокрѡ́вища беззако́нныхъ, пра́вда же и҆зба́витъ ѿ сме́рти. |
| 3οὐ λιμοκτονήσει κύριος ψυχὴν δικαίαν, ζωὴν δὲ ἀσεβῶν ἀνατρέψει. | 3Не ᲂу҆бїе́тъ гла́домъ гдⷭ҇ь дꙋ́шꙋ првⷣнꙋю, живо́тъ же нечести́выхъ низврати́тъ. |
| 4πενία ἄνδρα ταπεινοῖ, χεῖρες δὲ ἀνδρείων πλουτίζουσιν. 4a υἱὸς πεπαιδευμένος σοφὸς ἔσται, τῷ δὲ ἄφρονι διακόνῳ χρήσεται. | 4Нищета̀ мꙋ́жа смирѧ́етъ: рꙋ́цѣ же мꙋ́жественныхъ ѡ҆богаща́ютсѧ. |
| 5διεσώθη ἀπὸ καύματος υἱὸς νοήμων, ἀνεμόφθορος δὲ γίνεται ἐν ἀμήτῳ υἱὸς παράνομος. | 5Сы́нъ нака́занъ премꙋ́дръ бꙋ́детъ, безꙋ́мный же слꙋго́ю ᲂу҆потреби́тсѧ: спасе́тсѧ ѿ зно́ѧ сы́нъ разꙋ́мный, вѣтротлѣ́ненъ же быва́етъ на жа́твѣ сы́нъ беззако́нный. |
| 6εὐλογία κυρίου ἐπὶ κεφαλὴν δικαίου, στόμα δὲ ἀσεβῶν καλύψει πένθος ἄωρον. | 6Блгⷭ҇ве́нїе гдⷭ҇не на главѣ̀ првⷣнагѡ: ᲂу҆ста́ же нечести́выхъ покры́етъ пла́чь безвре́менный. |
| 7μνήμη δικαίων μετ᾿ ἐγκωμίων, ὄνομα δὲ ἀσεβοῦς σβέννυται. | 7Па́мѧть првⷣныхъ съ похвала́ми: и҆́мѧ же нечести́выхъ ᲂу҆гаса́етъ. |
| 8σοφὸς καρδίᾳ δέξεται ἐντολάς, ὁ δὲ ἄστεγος χείλεσιν σκολιάζων ὑποσκελισθήσεται. | 8Премꙋ́дръ се́рдцемъ прїи́метъ за́пѡвѣди: непокрове́нный же ᲂу҆стна́ма ѡ҆строптѣва́ѧ запне́тсѧ. |
| 9ὃς πορεύεται ἁπλῶς, πορεύεται πεποιθώς, ὁ δὲ διαστρέφων τὰς ὁδοὺς αὐτοῦ γνωσθήσεται. | 9И҆́же хо́дитъ про́стѡ, хо́дитъ надѣ́ѧсѧ: развраща́ѧ же пꙋти̑ своѧ̑, позна́нъ бꙋ́детъ. |
| 10ὁ ἐννεύων ὀφθαλμοῖς μετὰ δόλου συνάγει ἀνδράσι λύπας, ὁ δὲ ἐλέγχων μετὰ παρρησίας εἰρηνοποιεῖ. | 10Намиза́ѧй ѻ҆́комъ съ ле́стїю собира́етъ мꙋжє́мъ печа̑ли: ѡ҆блича́ѧй же со дерзнове́нїемъ миротвори́тъ. |
| 11πηγὴ ζωῆς ἐν χειρὶ δικαίου, στόμα δὲ ἀσεβοῦς καλύψει ἀπώλεια. | 11И҆сто́чникъ жи́зни въ рꙋцѣ̀ првⷣнагѡ: ᲂу҆ста́ же нечести́вагѡ покры́етъ па́гꙋба. |
| 12μῖσος ἐγείρει νεῖκος, πάντας δὲ τοὺς μὴ φιλονεικοῦντας καλύπτει φιλία. | 12Не́нависть воздвиза́етъ ра́спрю: всѣ́хъ же нелюбопри́тельныхъ покрыва́етъ любо́вь. |
| 13ὃς ἐκ χειλέων προφέρει σοφίαν, ῥάβδῳ τύπτει ἄνδρα ἀκάρδιον. | 13И҆́же ѿ ᲂу҆сте́нъ произно́ситъ премꙋ́дрость, жезло́мъ бїе́тъ мꙋ́жа безсерде́чна. |
| 14σοφοὶ κρύψουσιν αἴσθησιν, στόμα δὲ προπετοῦς ἐγγίζει συντριβῇ. | 14Премꙋ́дрїи скры́ютъ чꙋ́вство, ᲂу҆ста́ же проде́рзагѡ приближа́ютсѧ сокрꙋше́нїю. |
| 15κτῆσις πλουσίων πόλις ὀχυρά, συντριβὴ δὲ ἀσεβῶν πενία. | 15Стѧжа́нїе бога́тыхъ гра́дъ тве́рдъ, сокрꙋше́нїе же нечести́выхъ нищета̀. |
| 16ἔργα δικαίων ζωὴν ποιεῖ, καρποὶ δὲ ἀσεβῶν ἁμαρτίας. | 16Дѣла̀ првⷣныхъ живо́тъ творѧ́тъ, пло́дове же нечести́выхъ грѣхѝ. |
| 17ὁδοὺς δικαίας ζωῆς φυλάσσει παιδεία, παιδεία δὲ ἀνεξέλεγκτος πλανᾶται. | 17Пꙋти̑ жи́зни храни́тъ наказа́нїе: наказа́нїемъ же не ѡ҆бличе́ный заблꙋжда́етъ. |
| 18καλύπτουσιν ἔχθραν χείλη δίκαια, οἱ δὲ ἐκφέροντες λοιδορίας ἀφρονέστατοί εἰσιν. | 18Покрыва́ютъ враждꙋ̀ ᲂу҆стнѣ̀ пра̑выѧ: и҆зносѧ́щїи же ᲂу҆кори́знꙋ безꙋ́мнѣйшїи сꙋ́ть. |
| 19ἐκ πολυλογίας οὐκ ἐκφεύξῃ ἁμαρτίαν, φειδόμενος δὲ χειλέων νοήμων ἔσῃ. | 19Ѿ многосло́вїѧ не и҆збѣжи́ши грѣха̀: щадѧ́ же ᲂу҆стнѣ̀, разꙋ́менъ бꙋ́деши. |
| 20ἄργυρος πεπυρωμένος γλῶσσα δικαίου, καρδία δὲ ἀσεβοῦς ἐκλείψει. | 20Сребро̀ разжже́ное ѧ҆зы́къ првⷣнагѡ: се́рдце же нечести́вагѡ и҆сче́знетъ. |
| 21χείλη δικαίων ἐπίσταται ὑψηλά, οἱ δὲ ἄφρονες ἐν ἐνδείᾳ τελευτῶσιν. | 21Оу҆стнѣ̀ првⷣныхъ вѣ́дѧтъ высѡ́каѧ: безꙋ́мнїи же въ скꙋ́дости скончава́ютсѧ. |
| 22εὐλογία κυρίου ἐπὶ κεφαλὴν δικαίου· αὕτη πλουτίζει, καὶ οὐ μὴ προστεθῇ αὐτῇ λύπη ἐν καρδίᾳ. | 22Блгⷭ҇ве́нїе гдⷭ҇не на главѣ̀ првⷣнагѡ, сїѐ ѡ҆богаща́етъ, и҆ не и҆́мать приложи́тисѧ є҆мꙋ̀ печа́ль въ се́рдцы. |
| 23ἐν γέλωτι ἄφρων πράσσει κακά, ἡ δὲ σοφία ἀνδρὶ τίκτει φρόνησιν. | 23Смѣ́хомъ безꙋ́мный твори́тъ ѕла̑ѧ: премꙋ́дрость же мꙋ́жеви ражда́етъ ра́зꙋмъ. |
| 24ἐν ἀπωλείᾳ ἀσεβὴς περιφέρεται, ἐπιθυμία δὲ δικαίου δεκτή. | 24Въ поги́бели нечести́вый ѡ҆бно́ситсѧ: жела́нїе же првⷣнагѡ прїѧ́тно. |
| 25παραπορευομένης καταιγίδος ἀφανίζεται ἀσεβής, δίκαιος δὲ ἐκκλίνας σῴζεται εἰς τὸν αἰῶνα. | 25Преходѧ́щей бꙋ́ри, нечести́вый и҆счеза́етъ, првⷣный же ᲂу҆клони́всѧ спаса́етсѧ во вѣ́ки. |
| 26ὥσπερ ὄμφαξ ὀδοῦσι βλαβερὸν καὶ καπνὸς ὄμμασιν, οὕτως παρανομία τοῖς χρωμένοις αὐτήν. | 26Ꙗ҆́коже гро́здїе зеле́ное вре́дъ зꙋбѡ́мъ и҆ ды́мъ ѻ҆чи́ма, та́кѡ законопрестꙋпле́нїе творѧ́щымъ є҆̀. |
| 27φόβος κυρίου προστίθησιν ἡμέρας, ἔτη δὲ ἀσεβῶν ὀλιγωθήσεται. | 27Стра́хъ гдⷭ҇ень прилага́етъ дни̑: лѣ̑та же нечести́выхъ ᲂу҆ма́лѧтсѧ. |
| 28ἐγχρονίζει δικαίοις εὐφροσύνη, ἐλπὶς δὲ ἀσεβῶν ὄλλυται. | 28Пребыва́етъ съ првⷣными весе́лїе, ᲂу҆пова́нїе же нечести́выхъ погиба́етъ. |
| 29ὀχύρωμα ὁσίου φόβος κυρίου, συντριβὴ δὲ τοῖς ἐργαζομένοις κακά. | 29Оу҆твержде́нїе прпⷣбномꙋ стра́хъ гдⷭ҇ень, сокрꙋше́нїе же творѧ́щымъ ѕла̑ѧ. |
| 30δίκαιος τὸν αἰῶνα οὐκ ἐνδώσει, ἀσεβεῖς δὲ οὐκ οἰκήσουσιν γῆν. | 30Првⷣникъ во вѣ́ки не поколе́блетсѧ: нечести́вїи же не населѧ́тъ землѝ. |
| 31στόμα δικαίου ἀποστάζει σοφίαν, γλῶσσα δὲ ἀδίκου ἐξολεῖται. | 31Оу҆ста̀ првⷣнагѡ ка́плютъ премꙋ́дрость, ѧ҆зы́къ же непра́веднагѡ поги́бнетъ: |
| 32χείλη ἀνδρῶν δικαίων ἀποστάζει χάριτας, στόμα δὲ ἀσεβῶν ἀποστρέφεται. | 32ᲂу҆стнѣ̀ мꙋже́й првⷣныхъ ка́плютъ бл҃года̑ти, ᲂу҆ста́ же нечести́выхъ развраща́ютсѧ. |