Тѡві́т 9
Бі́блїа. Синодальная типография, 1901
|
1И҆ призва̀ тѡві́а рафаи́ла и҆ речѐ є҆мꙋ̀: |
2а҆зарі́а бра́те возмѝ съ собо́ю ѻ҆́трока и҆ два̀ вельблю̑да, и҆ пойдѝ въ ра̑ги миді̑йскїѧ ко гаваи́лꙋ, и҆ принесѝ мѝ сребро̀, и҆ самого̀ приведѝ мѝ на бра́къ, |
3поне́же заклѧ̀ рагꙋи́лъ не и҆сходи́ти мѝ, |
4а҆ ѻ҆те́цъ мо́й сочислѧ́етъ дни̑, и҆ а҆́ще преме́длю мно́гѡ, скорбѣ́ти бꙋ́детъ ѕѣлѡ̀. |
5И҆ и҆́де рафаи́лъ, и҆ пребы́сть ᲂу҆ гаваи́ла, и҆ дадѐ є҆мꙋ̀ рꙋкописа́нїе: ѻ҆́нъ же и҆знесѐ мѣшцы̀ съ печа́тьми и҆ вдадѐ є҆мꙋ̀. |
6И҆ ѡ҆бꙋ́треневаста кꙋ́пнѡ и҆ прїидо́ста на бра́къ. И҆ благословѝ тѡві́а женꙋ̀ свою̀. |